Na ovogodišnjem takmičenju STE(A)M IZAZOV ZA SREDNjOŠKOLCE koje sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije, dva tima iz Prve tehničke škole (od ukupno deset) plasirala su se u finale sa svojim projektima.
Prvi tim „Nije kompot, nego kompost“ istražuje i radi na prototipu osavremenjavanja procesa kompostiranja bio otpada uz pomoć roto kompostera, čiji se rad automatizuje i prati preko web aplikacije. Motorom se okreće bio otpad, senzorima se prate vlaga, temperatura, ph vrednost…, merne vrednosti se sakuljaju u bazu podataka zajedno sa temperaturom i vlažnošću vazduha. Web aplikacija omogućava praćenje rada i pokretanje motora, kao i polivanje sadržaja kompostera, sve dok kompost ne bude gotov za korišćenje.
Drugi tim „Jedan klik za jedan cvet“ istražuje i radi na prototipu daljinskog upravljanja zalivnih sistema korišćenjem tehnoloških inovacija i tehnološku inteligenciju za zalivanje kako parkovskih, sportskih, poljoprivrednih površina i staklenika, na osnovu vrednosti koje se senzorima mere. Svi parametri se nalaze u bazi podataka, plasiraju se na web aplikaciju i polivanje se kontroliše sa mobilnog telefona. Pritom sistem treba da pamti obrasce i da nema potrebu da podešava za svako godišnje doba, ili svaku poljoprivrednu kulturu ponaosob, već vremenom veštačka intiligencija uči kako optimalno da radi i čuva vodeni resurs.
Nakon prezentovanih radova usledila je diskusiji kojoj su prisustvovali predstavnici JKP Šumadija Kragujevac u čijoj je nadležnosti odvoženje i zbrinjavanje komunalnog i ostalog otpada. Otpad je stalni pratilac ljudskog društva. Nesortiran i nerecikliran otpad ima negativan uticaj na životnu sredinu. Kompostiranje je prirodan proces recikliranja organskog materijala, pri čemu se za taj proces pretvaranja koriste delovi komunalnog otpada koji se transformišu u kompost. Ukoliko bi ovaj projekat zaživeo, domaćinstva i biznisi mogli bi da biraju između dve opcije: da organski otpad kompostiraju samostalno u sopstvenim komposterima, ili da ga proslede na mesta za njegovo prikupljanje. Da bi ovaj projekat zaživeo neophodno je izgraditi odgovarajuću infrastrukturu, a procenjuje se da bi komunalni otpad na deponijama bio smanjen za 30%.
Projekat daljinskog upravljanja zalivnim sistemima ima širok spektar primena. Omogućava precizno i efikasno zalivanje, što doprinosi uštedi vode. Mogao bi se koristiti u održavanju zelenih površina, uključujući i parkove, sportske terene, kao i poljoprivredno zemljište.
Uvođenjem savremenih i inovativnih rešenja u sistem poljoprivredne proizvodnje, dopprinosi se povećanju produktivnosti rada i efikasnosti poslovanja. Sve ovo treba da se odvija u skladu sa principima održivog razvoja, odnosno zahtevima za očuvanjem životne sredine, ekonomskim i socijalnim potrebama privrede i društva. Neophodne su horizontalne i vertikalne integracije u vidu uvođenja precizne poljoprivrede i stvaranje pametnih sela, zasnovanim na savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama, kako bismo postali jedna od vodećih zemalja u proizvodnji organske hrane. Upravljanje resursima na efikasan način doprinosi održivosti i zaštiti životne sredine.
