Oktobar je mesec kada se kreće sa pripremnim radovima i radovima na svim poljima jesenjeg uređenja zelenih površina u gradu Kragujevcu. U Komunalnom servisu o tome je govorila Suzana Milojević Stojanović, predstavnica Sektora zelenila.
U ovom periodu sade se određene vrste cvetnih biljaka tzv. jesenje, ili zimsko cveće. Zahvaljujući svojoj određenoj fiziologiji, sposobno je da raste i razvija se i na niskim temperaturama. To su neke vrste ljubičica, dan i noć, to su vrste miozotisa, (spomenka), vrsta belisa (sitne bele rade). U ovom periodu sadi se oko 3.200m2 cvetnih površina, u samom gradu, nekim naseljima, u Velikom parku, a jedan deo cvetnih površina se radi u okviru humki u Spomen parku Šumarice.
Kada nastupi kasna jesen sade se drvoredne sadnice, četinari i vrste nižih lišćara. Za ovu godinu je planirana sadnja 450 komada sadnica lišćara, koje će se svojom visinom uklopiti u postojeće drvorede. U toku jeseni se orezuju stabla po prioritetima, a na nivou Grada postoji i komisija koja procenjuje da li neko stablo treba seći, ili ne.
Takođe, Sektor zelenila obavlja redove na košenju, pri čemu se koriste mašine koje mogu da kose i sakupljaju pokošenu travu i opalo lišće, što veoma olakšava posao. Živa ograda se orezuje gotovo čitave godine, izuzetak su dani kada nastupe jaki mrazevi.
Intenzivirani su radovi na teritoriji Spomen parka. Kosi se prilazni deo, Desankin venac, oko humke V3, oko Jevrejskog spomenika, spomenika Čika Mate, Slovačkog groblja i priprema se zemlja za jesenju sadnju.
Zaposleni u Sektoru zelenila u zimskom periodu obavljaju poslove otklanjanja snega sa ulica, trgova, stepeništa, nadvožnjaka i sličnih površina. Radove prate kamioni koji potpomaži da se posao brže završi.
Na pitanje voditeljke da li je struka agronoma preduzeća zadovoljna uređenim površinama u gradu, Suzana Milojević Stojanović je odgovorila da su zadovoljni, ali da uvek treba nastojati da se bude bolji. Najviše pažnje se poklanja cvetnim površinama, jer su one najlepše, što iziskuje da se povremeno zemljišni supstrat zameni ili obogati. Danas se sve više sadi hibridno cveće koje traži određene uslove. Zemlja na kojoj se sadi mora da bude kvalitetna, da se tretira kvalitetnim đubrivima, da se zaliva redovno, čak i kada je mraz, ili pada kiša. Sve je ovo proces, što se više ulaže, biljke nam više vrate.
