На овогодишњем такмичењу STE(A)M ИЗАЗОВ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ које спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у партнерству са Министарством просвете и Фондацијом Петља, уз подршку Владе Републике Србије, два тима из Прве техничке школе (од укупно десет) пласирала су се у финале са својим пројектима.
Први тим „Није компот, него компост“ истражује и ради на прототипу осaвремењавања процеса компостирања био отпада уз помоћ рото компостера, чији се рад аутоматизује и прати преко web апликације. Мотором се окреће био отпад, сензорима се прате влага, температура, ph вредност…, мерне вредности се сакуљају у базу података заједно са температуром и влажношћу ваздуха. Web апликацијa oмогућава праћење рада и покретање мотора, као и поливање садржаја компостера, све док компост не буде готов за коришћење.
Други тим „Један клик за један цвет“ истражује и ради на прототипу даљинског управљања заливних система коришћењем технолошких иновација и технолошку интелигенцију за заливање како парковских, спортских, пољопривредних површина и стакленика, на основу вредности које се сензорима мере. Сви параметри се налазе у бази података, пласирају се на web апликацију и поливање се контролише са мобилног телефона. Притом систем треба да памти обрасце и да нема потребу да подешава за свако годишње доба, или сваку пољопривредну културу понаособ, већ временом вештачка интилигенција учи како оптимално да ради и чува водени ресурс.
Након презентованих радова уследила је дискусији којој су присуствовали представници ЈКП Шумадија Крагујевац у чијој је надлежности одвожење и збрињавање комуналног и осталог отпада. Отпад је стални пратилац људског друштва. Несортиран и нерециклиран отпад има негативан утицај на животну средину. Компостирање је природан процес рециклирања органског материјала, при чему се за тај процес претварања користе делови комуналног отпада који се трансформишу у компост. Уколико би овај пројекат заживео, домаћинства и бизниси могли би да бирају између две опције: да органски отпад компостирају самостално у сопственим компостерима, или да га проследе на места за његово прикупљање. Да би овај пројекат заживео неопходно је изградити одговарајућу инфраструктуру, а процењује се да би комунални отпад на депонијама био смањен за 30%.
Пројекат даљинског управљања заливним системима има широк спектар примена. Омогућава прецизно и ефикасно заливање, што доприноси уштеди воде. Могао би се користити у одржавању зелених површина, укључујући и паркове, спортске терене, као и пољопривредно земљиште.
Увођењем савремених и иновативних решења у систем пољопривредне производње, допприноси се повећању продуктивности рада и ефикасности пословања. Све ово треба да се одвија у складу са принципима одрживог развоја, односно захтевима за очувањем животне средине, економским и социјалним потребама привреде и друштва. Неопходне су хоризонталне и вертикалне интеграције у виду увођења прецизне пољопривреде и стварање паметних села, заснованим на савременим информационо-комуникационим технологијама, како бисмо постали једна од водећих земаља у производњи органске хране. Управљање ресурсима на ефикасан начин доприноси одрживости и заштити животне средине.
